Аквапланинг (хидропланинг) је појава која се дешава када возило властитом тежином не може стићи да истисне воду која се налази на цести испод гуме. Тада настаје водени клин, веома танак слој воде под притиском који узрокује клизање аутомобила. Критична брзина при којој водени клин настаје зависи од много фактора као нпр количине воде на цести, стања гума, масе возила, те саме брзине возила. Може настати већ при брзини од 55 км/х. Како водени клин спрјечава контакт возила са подлогом, то је изузетно опасна појава.

Најважнији параметар за спрјечавање аквапланинга су гуме. Шаре на гумама имају задатак да одведу сву воду која се налази испод саме гуме ван површине гуме. Како је газећи слој гуме при брзини од 100 км/х у контакту са цестом само око 0,006 секунди можете претпоставити колико су квалитетне гуме битне за сигурност возача и возила.

Узроци аквапланинга

Главна три урока за настанак аквапланунга:

• Брзина кретања возила
• Дубина шаре гуме
• Дубина воде по којој се возило креће

Брзина кретања возила

Први узрок је најкритичнији. При велико брзини на мокром терену ни најбоља гума неће стићи избацити сву воду испод контактног слоја. При мокром и склиском терену увијек прилагодити брзину условима на путу
Дубина шаре гуме Како се гума троши то су шаре за одвођење воде све плиће. Плиће шаре одводе мање воде, што значи повећану опасност од стварања воденог клина. Ако имате лошије гуме потребно је још више пазити и ограничити брзину кретања. Дубина воде по којој се возило креће Што је киша јача и вода по површини цесте дубља то ће прије доћи до аквапланинга. Ипак ово не треба да вас завара јер и било какав слој воде може довести до клизања. Чак шта више уље на цести, висока или ниска температура, пијесак и со могу промјенити карактеристике пријањања и олакшати настајање аквапланинга.

На шта обратити пажњу?

Величина и димензије гуме – Што већа површина по ширини у односу на дужину која налијеже на цесту, то већа брзина која може да се постигне без настанка воденог клина. Карактеристике газеће површине – Гуме које имају дубље канале и већи број канала одводе више воде и обезбјеђују боље пријањање на мокрој цести. Притисак у гумама – Притисак у пнеуматицима увијек треба да буде онакав какав је прописао произвођач. Можете га прочитати у упутству возила. Дубина воде – Како је дубина воде директно у спрези са брзином кретања, што јача киша и већа дубина то спорије возите. Тежина возила – Лакша возила, прије узрокују аквапланинг него тежа, јер имају мању способност истискања воде испод газећег слоја властитом тежином. Стање пута – Што равнији и глађи пут то лакше долази до аквапланинга.

Шта радити када дође до аквапланинга?

Када већ једном дође до аквапланинга до њега је дошло из горе наведених разлога. Неприлагођене брзине датој дубини воде и дубини шара на вашим гумама. У принципу питање није шта треба да радите, него шта не треба да радите када се водени клин појави:

1. Не смијете нагло да кочите, нагло кочење ће довести до ситуације да гума уопште не може да избаци воду испод газиве површине. Брзину смањујте склањањем ноге са гаса да возило само успори.
2. Не смијете промијенити правац кретања, волан држите равно и чврсто. Трудите се да возило држите у правцу у којем се крећете док не повратите контролу.
3. Ако већ морате да кочите (кривина, близина другог возила или препрека на путу), на возилима са АБС-ом кочите нормално константним притиском. Ако возило нема АБС, папучицу кочнице притискајте као да користите ножну пумпу. Никад на возилу без АБС-а не стискајте кочницу до краја да зауставите окретање точкова, значи користите лагане наизмјеничне притиске. У принципу треба да се понашате као да је ваше возило на снијегу или леду.

Извор:
http://www.sveznan.com/auto-moto/akvaplaning-vodeni-klin/